Evropska auto industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi. Uplaćuje godišnje u budžet EU 392,2 milijarde evra, generišući pri tome sedam odsto ukupnog BDP cele EU.
Nove tehnologije, odlučnost da se prave sve bezbedniji i bolji automobili zahtevaju i ogromna ulaganja u istraživanje, naučno-tehnološki razvoj. Auto industrija EU tako godišnje troši čak 59,1 milijardu evra za istraživanje i razvoj. Koliko je to velika suma potvrđuje i podatak da to iznosi 31 odsto od ukupnog ulaganja EU u istraživanje i razvoj u svim industrijama. To je rezultiralo cifrom od 101,9 milijardi evra doprinosa EU auto industrije ukupnom godišnjem trgovinskom suficitu na nivou cele EU. U periodu od 2019, do 2024. broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU premašio je 60.000.000. Imajuću u vidu sve ove promene, Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova napravila je analizu tržišta putničkih automobila u EU, regionu i Srbiji u periodu od 2019. do 2024.
– Prisutan je trend postepenog napuštanja dizel i benzinskog pogona pred elektrifikovanim modelima, plag-in i hibridima. Procenti rasta udela električnih i hibridnih vozila je iz godine u godinu su više nego jasni. Tako je udeo benzinskih motora u okviru novo-registrovanih vozila sa teritorije EU opao sa 57,6 odsto na 33 odsto za pet godina (od 2019. do 2024), a dizela sa 31,8 odsto na svega 11 odsto u istom periodu – navode u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.
Sa druge strane, udeo sto posto električnih vozila je porastao sa dva procenta na 14 odsto, a hibrida sa 6,6 odsto na čak 39 odsto.
– Dakle, uprkos godišnjim oscilacijama i trenutnom zastoju u prodaju električnih automobila, opšti trend i stav koji su zauzeli regulatori i EU auto industrija je više nego jasan. Sličan trend je u poslednjih pet godina prisutan i u državama regiona, pa je tako u avgustu 2024. udeo 100 posto električnih novoregistrovanih automobila dostigao pet odsto u Sloveniji, šest odsto u Hrvatskoj, tri procenta u Bugarskoj, pet odsto u Rumuniji, šest procenata u Grčkoj i šest odsto u Mađarskoj. Što se hibrida tiče – 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, pet odsto u Bugarskoj, 47 odsto u Rumuniji, 54 procenta u Grčkoj i 56 odsto u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.
– Što se Srbije tiče, od januara do septembra 2024. udeo sto posto električnih putničkih automobila iznosi jedan procenat, a hibrida 30 odsto od ukupnog broja novoregistrovanih. Ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidimo da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih, pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu – objašnjavaju u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova, dodajući da brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji.– Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 12,6 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na novo pre kovida. Tržište EU stagnira, pa je broj novoregistrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023/avgust 2024) i to je još za 30 odsto manje nego u periodu pre kovida (08/2019).
– Nažalost, kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo blizu samog dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača. Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika. To je i razlog zašto Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova ulaže konstantne napore da ukaže na važnost razvoja i širenja mreže javnih punjača - ističu u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.